10 филмова које морате погледати ако волите седам самураја

‘Седам самураја’, чији је коаутор, уредник и режисер главни јапански филмски аутор Акира Куросава, мамут је кинематографски подухват и успех. Од тада је стекао легендарни статус у свету кинематографије. Видело је да Куросава сарађује са својим редовним члановима Тосхиром Мифунеом и Такасхием Схимуром. Седам самураја постало је оно што би неко могао назвати прекретницом у јапанској филмској индустрији и поставили су нови стандард за ту индустрију. На крају ће наставити да постиже култни статус у светској кинематографији, с тим што га је режисер Џон Стругес славно преправио као „Величанствених седам“ у Холивуду. Стругес је замислио „Седам самураја“ у моделу вестерна, а самураје су замењивали револвераши. Такав је утицај „Седам самураја“ да су неки критичари чак приметили сличности у тачкама заплета анимираног филма Пикар „Живот бубе“.

Куросава је у почетку желео да филм документује један дан у животу самураја, али је касније, током свог истраживања, наишао на причу о самурају који брани фармере, а затим је то укључио као главну премису филма. Овај филм се може видети као савршено удруживање комерцијалног и уметничког бренда филмског стваралаштва. Чињеница да је „Седам самураја“ постао један од филмова са највећом зарадом у савременом Јапану, довела је до темеља појаве слојевитијег, нијансиранијег филма у публици и код публике и код продуцената. Упркос томе што користи клишее комерцијалних, маинстреам биоскопа попут јунаштва, хумора и стереотипног приказивања „негативца“, Куросава никада не скреће пажњу са филозофских премиса филма. Дужност, част и интегритет чине морални компас који се налази у самом средишту овог филма.

Радња филма „Седам самураја“ одиграва се у Јапану из 16. века. Професија дана је првенствено пољопривреда, а друштво је готово подељено између криминалаца и фармера. Самураји без господара лутају улицама у потрази за послом и склоништем. Група беспомоћних фармера током филма унајмљује седам самураја под вођством Камбеи Схимаде, кога глуми Такасхи Схимура, да их заштити од локалне банде дацоита. Сценарио је брз, емотиван и емпатичан према својим ликовима.

Филм, упркос томе што траје дуже од три сата, и даље је препун акције и стога чак успева да привуче пажњу редовног гледаоца филма. Уређај заплетања ангажовања „хероја“ који би надгледали слабе од тада је постао уобичајени филм у филмовима, који се спуштају до цурри-вестерна, попут индијског хита „Схолаи“. Имајући у виду неколико кинематографских аспеката, успели смо да саставимо неке од најбољих филмова сличних класику Куросава. Дакле, ево листе најбољих филмова сличних ’Седам самруаја’ који су наше препоруке. Неколико од ових филмова попут „Седам самураја“ можете погледати на Нетфлик-у, Хулу-у или Амазон Приме-у.

10. Јојимбо (1961)

Било би готово криминално изоставити „Јојимбо“, а цијенити „Седам самураја“. ‘Иојимбо’ је још један пример заједничког уметничког сјаја између Акире Куросаве и Тосхира Мифунеа. Мифуне игра понављајућу улогу „самураја“, без господара и у потрази за послом. Улази у феудални град и користећи конкуренцију две његове пословне породице у њиховој борби да успоставе контролу над локалним коцкарским рекетом покушава да преузме себе. Мифуне се све време забавља као „сиви“ главни јунак. Он је беспрекоран у свом портрету саблажњивог Самураја. Добро над злом постаје покретачка премиса у „Јојимбо-у“, као што то чини и у „Седам самураја“.

9. Харакири (1962)

Највећи успех „Харакирија“, попут „Седам самураја“, потиче из доказивања тезе да самурајски филмови попут вестерна не морају увек бити формулативни у свом приступу. Самурајски филм може бити било шта што жели; може се носити са људском трагедијом, љубављу, губитком, дужношћу и моралном дилемом. Кобајашијев полаган, одмерен приступ док приказује период Едоа додаје пустош времена. Прича прати мучан живот Самураја без господара, Хансхиро-а чија је жеља да почини хара-кири, облик јапанског ритуалног самоубиства. Претпоставка је крајње песимистична, а патос којим филм покушава да резонира је очај и сажаљење, а опет нада.

8. Килл Билл Вол. 1 и 2 (2003-’04)

Да! Да! Знам да сте гледали филм. Само га додајем на листу за уживање које овај филм са собом доноси. Тарантино у томе ради оно што најбоље успева: доказује своју поенту, а не узима себе за озбиљно. Акцијске секвенце су на врху, критике на рачун филма ниске уметности, својеврсног пастиша, све се могу оправдати. Међутим, притом се не сме заборавити да „Убијте Била“ не заборавља ни своје филозофске премисе. Освета, част, љубав, губитак, подвојеност јаких и јаких, све проналазе свој пут у изградњи етоса филма. „Седам самураја“ је такође филм који себе не схвата озбиљно. Мифунеов импровизовани хумор или мештани самураја пре коначног обрачуна могу се видети као примери који то доказују.

7. Рашомон (1950)

Вероватно сте и ово видели, а ако не, погледајте одмах. Још један важан тренутак у кинематографском универзуму, а посебно у јапанској филмској индустрији. „Рашомон“ служи као један од првих и дефинитивно најпознатијих примера нелинеарног приповедања у светској кинематографији. Поново ремек-дело Куросава, чији је омиљени Мифуне херој. Изузетно приповедање прича запошљава Куросава. Мифуне је бриљантан као и обично, глуми Самураја оптуженог за силовање. И „Рашомон“, и „Седам самураја“, у својој суштини су потрага за истином и правдом, и то је, верујем, њихова највећа заједничка вредност.

6. Сањуро (1962)

Унапред се извињавам, јер се још једном препуштам додавању још једног филма Мифуне-Куросава Самураи на ову листу. „Сањуро“ долази као наставак филма „Јојимбо“ и говори о девет младих самураја који верују да је њихов господар коморник корумпиран, након што је поцепао њихову петицију против организованог криминала. Опет дивна мешавина артхауса и комерцијалног филмског стваралаштва, „Сањуро“ се етаблирао као вредан наставак и филм векова. Ужасан ремаке филма снимљен је 2007. године под именом ‘Тсубаки Сањуро’.

5. Гоиокин (1969)

‘Гоиокин’ је филм о јидаигекију из 1969. године који је режирао Хидео Гоша. Јидаегеки је добро познати жанр јапанских филмова. Буквално значећи „драмски период“, најчешће су постављени током Едо периода јапанске историје, тј. Од 1603-1868. Следи причу о повученом ронину, који је у духовној потрази за окајањем грехова које је починио у прошлости. Иако додуше није сасвим на истом нивоу као неки од осталих уноса на овој листи, Гоиокин одлично функционише као угодан самурајски филм.

4. Самурајска побуна (1967)

‘Самурајска побуна’ Масакија Кобајашија је попут већине самурајских филмова смештених у Едо период у Јапану. У филму локални владари траже од Иогороа, сина вештог мачеваоца, да се одрекне супруге. Морална криза која следи поставља премису и на крају се завршава борбом када одбијање распада породице резултира тиме да владари наређују породици да себи одузме живот.

3. Ран (1985)

„Ран“ је еп у боји мајстора Куросаве. Реч је о адаптацији Шекспировог „Краља Леара“ и прати причу о Великом лорду Хидетори. Лорд Хидетора након дугог и успешног боравка одлучује да подели своју земљу међу своје три песме. Најмлађи покушава да упозори оца на потенцијално зло које може произаћи из његове одлуке и бива протјеран због дрскости. Породичне заваде следе и чине претпоставку за главни наратив. Куросава фантастично користи боју и на целулоид слика прелепи филм.

2. Величанствена седморка (1960)

Стварно не треба пуно писати о томе. Готово је идентичан римејк филма „Седам самураја“. Она нема драж оригинала, исти ниво мајсторства у режији или осетљивости у својим ликовима, а ипак успева да забави публику на врло холивудски начин. Типични вестерн на много начина који се може гледати током вечере и не захтева превише пажње гледалаца. Лагано, угодно, филмско искуство.

1. Чучљиви тигар, скривени змај (2000)

Анг Лее је на сцену упао овим филмом, освојивши Оскара за играни филм на страном језику. Вероватно сте видели и овај филм, али додао сам га на листу једноставно зато што је реч о модерном оријенталном подухвату који, попут Куросаве, одржава снажну филозофску суштину, а опет омогућава забаву. ‘Чучањ тигра, скривени змај’ је дословни превод кинеског идиома који описује место или ситуацију препуну непримећених господара. Родне улоге играју важну улогу у примарном приказу филма; особина коју дели и „Седам самураја“. Однос наставник-ученик у „Чучањ тигра, скривени змај“ може се посматрати као својеврсна паралела динамици мајстор-самурај у „Седам самураја“. Оријентално постаје платно и за Куросаву и за Анг Лее-а. Њихове земље, културе и осећај могу се разликовати, али надмоћно присуство Оријента остаје неустрашиво и чини својеврсни лук између ова два ремек-дела.