Да ли је Кинг Конг заснован на истинитој причи?

У режији Мериан Ц. Цоопер и Ернеста Б. Сцхоедсацк, 'Кинг Конг' је сензационалан монструм хорор филм објављен 1933. као део Холивудске ере Пре-Цоде. Прати девојку у невољи и звер, украшену механизованим чудовиштима и узбуђењем у џунгли на нецивилизованом Острву лобања у Индијском океану. Титуларну џиновску звер налик горили обожавају њени канибалски домороци. Када се амбициозни режисер Карл Денхам и његова екипа нађу на острву, успевају да ухвате звер, захваљујући Конговој фасцинацији Ен Дероу, њиховом глумицом.

Примамљен пажњом и профитом који би могао да привуче, редитељ доводи Кинг Конга у Њујорк, где је окован за изложбу са улазницама. Сва гужва настаје када Конг раскине своје везе и крене на улице Њујорка, носећи са собом Ен Дероу. Успех фантастичног филма претворио га је у франшизу, са око 12 филмова са Кинг Конгом. Ако сте жељни да сазнате о пореклу наратива о „Кинг Конгу“, ми ћемо вас покрити.

Да ли је Кинг Конг права прича?

Не, „Кинг Конг“ није заснован на истинитој причи. Вођен сценаријем који су написали Џејмс Ешмор Крилман и Рут Роуз, то је дело фикције које потиче из активне маште редитељке Мериан Ц. Цоопер. Самопроглашени „авантуриста“ по професији, водио је живот ништа мање од холивудског блокбастера препуног акције. Био је бивши пилот ловца и ратни херој који је девет месеци држан као ратни заробљеник. Купер је затим наставио да путује, стварајући филмове о људима и животињама у сарадњи са својим пријатељем Ернестом Шодсаком.

Дуо је на крају развио ове филмове са причом како би додао њихову вредност забаве. Заплет Кинг Конга је добио облик пошто је Купер био инспирисан експедицијом једног од његових вршњака, Вилијама Бердена, према Тому Баионеу, директору библиотечких услуга у Америчком музеју природне историје. Може се повући доста паралела између Бурденове приче и приче о филму, чинећи Баионеову изјаву прилично веродостојном.

Према Баионеовом разговору са Инверзно, Бурден је кренуо да ухвати примерак Комодо змаја у дивљини данашње Индонезије. У овој егзотичној авантури пратили су га супруга, сниматељ и професор херпетологије; понудио му је и ловачку дружину од 15 од локалне раје. За који се прича да је дугачак око 30 стопа, Комодо змај је очигледно био звер са којом се треба борити. Чули су мноштво прича о страшној природи ових створења, лако докрајчивши бивола за оброк и без напора уништавајући вегетацију око себе.

Док је постављала замке, госпођа Бурден се случајно нашла лицем у лице са једним Комодо змајем када је сама одлутала, према Баионеовом извештају. Парализована страхом, стајала је фиксирана док је један од ловаца стигао тачно на време да га обори. Ова анегдота је оно за шта се верује да је постала претеча сцене у којој Ен Дароу беспомоћно млатара у Кинг Конговом стиску, пролазећи поред беспомоћне жене и тропа звери.

Када су се Бурденси вратили у САД са два Комодо змаја да би били представљени у зоолошком врту, гомила је пристизала на хиљаде, да би их гориле представљене на истој представи одувале, укравши грмљавину Бурденса. За Американце, током тог времена, гориле су биле ништа мање од митских створења пронађених у тропским регионима.

Стога, када су Купер и Шодсак наишли на гориле током своје експедиције фотографисања природе, нису сумњали о чему ће бити њихов следећи филм. „Кинг Конг“ се такође може посматрати као опомена о томе шта се дешава када се мешате у природу због пуке профитабилности. Уништење и ужас приказани у филму могу само да сугеришу једно, са законима природе се не може петљати.