Како „Маиа и троје“, „Енцанто“ и „Виво“ анимирају Латинидад
Принцеза ратница, зачарана породица и кинкаџ музичар мењају начин на који се причају латино приче — барем у анимацији.
Читај на шпанскомУзмите Господара прстенова, али нека буде мезоамерички. Зачините заплет референцама поп културе и имате Мају и Тројку.
Првобитно замишљену од стране креатора Хорхеа Р. Гутиерреза као филмску трилогију, Маја и троје су почели да се обликују 2018. године када су га руководиоци Нетфлик-а замолили да представи идеју коју воли, али није мислио да се може направити било где другде.
Оно што је изашло из мојих уста је: „Желим да снимим три филма заредом о мезоамеричкој принцези ратници која ће спасити свет“, рекао је Гутијерез. Сада поново замишљена као анимирана мини серија од девет епизода, резултат је стигао у петак на Нетфликс, са вокалном глумачком поставом препуном латино звезда, укључујући Зое Салдању (Маја), Дијега Луну (Зац, принц слепих мишева), Гаела Гарсија Бернала ( Браћа Јагуар), Стефани Беатриз (Чими) и Рита Морено (Ах Пуч).
Колико год необично звучало, Маја и троје део је недавног тренда који укључује и филмове Виво, који су изашли у августу, и Енцанто, који би требало да буде објављен следећег месеца. Све су анимиране приче Латиноса и о Латиноамериканцима. Сви истичу важност жена и девојака за њихове заједнице и имају за циљ да се супротставе холивудској историји покушаја да створи нереално беспрекорне ликове у боји (када их је уопште створио).
И сва три имају за циљ да заслепе и шармирају гледаоце својим наративима и естетиком, истовремено поштујући различите културе и креирајући сложеније портрете Латиноамериканаца - делимично, уживајући у несавршеностима њихових ликова.
Када представљате само један филм са једним латиноамеричким ликом, тај лик мора бити све за све, рекла је Ребека Перез, Енцанто аниматор. И то није фер, јер нико није савршен. Сви ми доносимо своје поломљене делове и наше савршене делове.
Када је реч о стварању хероја Маје и Тројице, Гутијерез, који је и режирао серију, добио је сличне савете од своје супруге, аниматорке и илустраторке Сандре Екихуе. (Гутијерез је одрастао у Мексико Ситију, док је Екиуа из Тихуане.) Екиуа је дизајнирала главне женске ликове у емисији и служила као креативни консултант.
Најбољи ТВ 2021
Телевизија је ове године понудила домишљатост, хумор, пркос и наду. Ево неких од најважнијих ствари које су одабрали ТВ критичари Тхе Тимеса:
- 'У': Написана и снимљена у једној соби, специјална комедија Бо Бурнхама, стриминг на Нетфлик-у, скреће пажњу на интернет живот усред пандемије .
- 'Дикинсон': Тхе Аппле ТВ+ серија је прича о пореклу књижевне суперхероине која је озбиљна по питању своје теме, али неозбиљна према себи.
- „Наслеђе“: У окрутној ХБО драми о породици медијских милијардера, бити богат више није као што је некада био .
- „Подземна железница“: Задивљујућа адаптација романа Колсона Вајтхеда Барија Џенкинса је бајковита, али језиво стварна.
У почетку, као мушки писац, кажем: „Никад нисам имао женску протагонисткињу. Морам да се уверим да је савршена“, рекао је Гутијерез у заједничком видео интервјуу са Екихуом, обојица су били у Лос Анђелесу. А она је буквално рекла: „Шта то радиш? Ти си Мари Суе, радиш ову ствар. Чините је равном као лик јер она нема мане — сви мушки ликови су толико мањкави, да су много занимљивији.'
Екиуа је подсетила Гутијереза да воли народну уметност због њених несавршености, а она га је притискала да се понаша на исти начин према свом протагонисти. Тако да с времена на време Маја посустаје: чини лоше ствари из добрих разлога.
Као друштво, схватамо да постоји више слојева од тога да будете незаинтересована, плачљива беба, госпођица Савршена, рекла је Екиуа. Има више слојева за нас као девојчице, као жене, и желели смо да будемо сигурни да је Маја што је могуће више људска.
Део тог човечанства је чисто физички. Екуихуа је дизајнирала Мају тако да изгледа скоро као ваза: има широке бокове, чврсту грађу и јаке ноге. (Она је, ипак, а ратник принцезо.) Илустраторка покушава да своје ликове базира на томе како Латиноамериканци заиста изгледају.
Немамо сви бутине и кукове и све, али многи од нас имају, рекао је Екиуа. И добро је то прославити и видети да постоји разноликост у облицима, а немамо сви дуге, дуге, дуге ноге и танке, танке, танке, танке, танке, мале струкове. И просто је величанствено видети да може да трчи около и да буде моћна.
Уместо да има традиционалну куинцеанера на свој 15. рођендан, Маја се упушта у потрагу оцртану древним пророчанством. Заједно са три велика ратника, она мора да се бори против богова да спасе своју породицу, своје пријатеље и себе.
Једна од тема у „Маји“ је жртва коју Латиноамериканци морају да поднесу: да би њихове породице опстале, да би се земље наставиле, да би се наставила култура, рекао је Гутијерез. Они су стубови који држе континент, и много пута је то незахвалан подухват.
СликаКредит...Диснеи/Диснеи, преко Ассоциатед Пресс
Енцанто, Дизнијев филм који стиже у биоскопе 24. новембра, прича причу о породици Мадригал, која живи у зачараном граду у планинама Колумбије. Породични матријарх, Абуела (Марија Сесилија Ботеро), први пут је стигао тамо након што је побегао од насиља, успут изгубивши мужа.
Чаролија, дата Абуели да би је заштитила од повреде, дала је магични поклон сваком детету у породици - осим Мирабел. Али када схвати да је сама чаролија у опасности, Мирабел креће да спасе своју породицу.
Перез, један од аниматора филма, рекао је да су њени кубански бака и деда дошли у Сједињене Државе на скоро исти начин, спаковали кофере и одрекли се свега што су знали.
Направио сам веома свесне одлуке да будем присутан на сваком састанку и да будем аутентичан ја, рекао је Перез у видео интервјуу из Бурбанка, Калифорнија. Чак и ако је то значило да ми је мало непријатно — и мени, и особи са којом разговарам , било да се ради о режисеру или продуценту, и да изразим своје гледиште.
Увек са поштовањем, али једини начин да дођете до сјајног места је да прођете кроз неравнине. Онда ћете водити искрене разговоре.
Можда и не схватајући, Перез је пресликао искуство Мирабел Мадригал, протагонисткиње филма са наочарима. У Енцанту се сукоб решава само кроз отворен, искрен разговор између Мирабел и Абуеле, премошћујући генерацијске јазове усред облака златних лептира. Остатак породице Мадригал има широк спектар типова тела, нијанси коже, боја косе, акцента и магичних моћи.
Као и Енцанто, Нетфлик филм Виво укључује детаље које просечном гледаоцу могу промаћи. Међутим, неко ко је део релевантне културе, одмах ће их покупити. У Енканту, Мирабел показује на поклон за своју млађу рођаку показујући уснама, што је класичан колумбијски гест. Ин Виво, доминиканска америчка мајка вози аутомобил са налепницом на бранику: доминиканска застава унутар обриса земље.
Карлосу Ромеру, уметнику прича на Вивоу, доминиканског и панамског порекла, волео је налепницу на бранику — видео ју је свуда док је одрастао у Бронксу.
Све је у томе да апсорбујемо све то и да будемо сигурни да радимо у складу са њиховом културом, рекао је он. Такође је било важно, додао је, осигурати да људи из тих различитих земаља могу да гледају ово и осећају се поносно - и осећају се као: 'О, да, то је неко кога знам' или, 'Управо то је оно што ја' да кажем.'
СликаКредит...СПАИ/Нетфлик
Виво прати невероватне авантуре кинкаџуа по имену Виво (Лин-Мануел Миранда), музичара са Кубе, и девојке по имену Габи (Инаирали Симо), енергичне доминиканске америчке тинејџерке. Када њих двоје побегну од куће да испоруче давно изгубљено љубавно писмо, Габина мајка, Роса (Салдана), постаје забринута. Онда се узнемири.
Било је много бриге на снимању, рекао је Ромеро, окружујући Росине емоције. Да ли је била превише љута, посебно за доминиканку Американку на екрану? Ромеро је разумео жељу да се избегну стереотипи, рекао је, али је мислио да је портрет реалистичан: свака мајка би бесно претражила град у потрази за својим изгубљеним дететом.
Морамо их приказати као димензионалне ликове који доживљавају страх; они доживљавају бригу и анксиозност за своје дете, понос када чине добро, рекао је Ромеро. Не треба да се плашите додиривања свих емоција јер су Латиноамериканци димензионални људи које треба реално приказати на екрану.
И што их више добијемо, додао је, мање морамо да бринемо о томе да их савршено представимо у нашим филмовима.