Преглед: „Поза“ захтева да буде виђена

Свако такмичење у Посе, бучној, сјајној драми балске сцене из 1980-их на ФКС-у, почиње ритуалном фразом из Праи Телл (Билли Портер), М.Ц.: Категорија је…

Та категорија - тема на коју се тимови облаче, шепуре и, да, позирају - може бити краљевска породица, војска или династија. Категорије су уједно и такмичарски изазов и начин заузимања друштвених простора из којих су искључени борци на модној писти, геј и трансродни, црнци и Хиспаноамериканци.

Посе, који почиње у недељу, сам по себи је пројекат који заузима простор. Гледаоци данас могу препознати да је категорија фраза из РуПаулове Драг Раце или познају сленг , ако не и његово порекло. Али Посе ставља своје ликове, субкултуру и историју у центар сцене. Стоји, смело и перјано, и захтева пажњу.

Рајан Марфи (ко-креатор, са Бредом Фалчуком и Стивеном Каналсом), у својој последњој ФКС серији пре оснивања своје Нетфликс царства, такође је марљиво ангажовао трансродне глумце и креативно особље, укључујући ауторку Џенет Мок и Госпу Џеј (Прозирно) као продуценти и писци.

Поза носи своју сврху самоуверено, али лагано. Да, то је прича о борби — криза АИДС-а је стална сенка — али она наглашава тежње својих ликова. Искрена је, живахна и забавна, запањујуће осмишљена, имајући на уму да емисија о лоптама треба да буде способна да их има.

У њеном срцу је прича о аутсајдеру. Бланка (Мај Џеј Родригез) се одваја од моћне балске легенде Електре (Доминик Џексон), мајке Куће обиља, да би основала сопствену кућу, коју је назвала Кућом Еванђелисте. (Игра престола нема ништа о краљевској номенклатури овде.)

Најбољи ТВ 2021

Телевизија је ове године понудила домишљатост, хумор, пркос и наду. Ево неких од најважнијих ствари које су одабрали ТВ критичари Тхе Тимеса:

• • 'У': Написана и снимљена у једној просторији, специјална комедија Бо Бурнхама, стримовање на Нетфлик-у, скреће пажњу на интернет живот усред пандемије.
  • 'Дикинсон': Тхе Аппле ТВ+ серија је прича о пореклу књижевне суперхероине која је смртно озбиљна у вези са својом темом, али неозбиљна према себи.
  • „Наслеђе“: У окрутној ХБО драми о породици медијских милијардера, бити богат више није као што је некада било.
  • „Подземна железница“: Задивљујућа адаптација романа Колсона Вајтхеда Барија Џенкинса је бајковита, али језиво стварна .

Кућа је и тим и, буквално, дом, а Бланка у свом стану окупља екипу несклада и одбачених. Она ствара посебно мајчинску везу са Дејмоном (Рајан Џамал ​​Свејн), геј тинејџером и амбициозним класичним плесачем из Пенсилваније који је избачен из свог дома.

Пилот, који је кинетички режирао господин Марфи, уводи свет – познат из документарног филма Париз гори из 1990. године, али никада овако детаљан у ТВ серији – без осећаја механичког или претерано експонираног. Борбе у моди, у кореографији Лејоми Малдонадо и Данијеле Поланко, узбудљиви су дуели уметности као борбе. Господин Портер (Кинки Боотс) чини Праи Телл иричним водичем и за муда и за већу заједницу око њих.

Серија изгледа, попут оживљавања Анђела у Америци на Бродвеју или чак (из друге субкултуре 80-их) женске рвачке комедије СЈАЈ, као покушај да се боље разуме садашњост преиспитивањем 1980-их као приче о пореклу.

На њеној периферији је познатија, тешка прича о Њујорку из доба похлепе је добро, са свеприсутном удицом из 2018. Стен (Еван Петерс), млади бизнисмен из Њу Џерсија који се пење у друштву, добија посао у, да, Трамповој организацији.

О славном лидеру компаније се говори, али се не види. Стенов шеф, Мет (Џејмс Ван Дер Бик), персонификује упадљиву потрошњу и агресију велоцираптора. Господин Ван Дер Беек има дар да глуми овакву врсту самоувереног безобразлука, али када га у емисији представи како каже, Боже благослови Роналда Регана док пече кокаин, то успева да буде и на носу и на носу.

Два света се повезују када се Стен заљуби у Анђела (Индија Мур), проститутку и члана куће. (Кастинг у серији је генерално преврат; госпођа Мур, модел, релативно је новајлија у глуми, али то не бисте знали по њеном присуству и прикривеном наступу.) Они започињу дугорочну аферу чак и када су он и његова жена, Пети (Кејт Мара), гради претерано потрошен живот у предграђу; његов живот се такође бави неговањем изгледа.

Стварност је тема која се понавља у Пози, која је нијансирана о свесним и несвесним претпоставкама које термин може укључити. Електра користи аутентичност као батину са Бланком, коју вређа да није довољно добро прошла; Менаџер геј бара избацује Бланку, говорећи: Не правим костимирану забаву. Каснија епизода се бави притиском да се добију често опасна повећања и ињекције.

Али Посе је углавном емпатичан и не осуђује. Сваки лик доноси компликоване одлуке о томе како да дефинише себе, укључујући Електру, која се представља као несаломива, али се бори са операцијом потврде пола против које се њен љубавник (Крис Мелони) оштро противи.

Серија се не плаши мелодраме, прве четири епизоде ​​доживљавају врхунац ТВ-надувавања (на пуних сат времена и више), а сценарији се окрећу врсти говорног дијалога који се чини више прочитаним него изговореним. Али грубе закрпе су уздигнуте његовом виталношћу и одбијањем да своје ликове нацрта у смислу трагедије. Како каже понекад конкурент Електри: Колико смо срећни? Ми сами стварамо.

Попут својих ликова, који прегледавају изглед и иконографију шире културе како би створили прилагођени израз, Посе у свом најбољем издању ствара хибрид — старомодну причу о сурогат породици и пуштању представе, ремиксовану у нешто ново. Није беспрекорна, али дефинише сопствену категорију.