Витх Хулу-ов „Велцоме то Цхиппендалес“ задубљујући се дубоко у сваки аспект ужасне историје мушке егзотичне плесне трупе, добијамо прави увид у мрачну, уврнуту страну људске природе. То је зато што овај осмоделни оригинални графикон не приказује само успон подухвата под оснивачем власника Сомена „Стевеа“ Банерјееја, већ и начин на који је скоро сам предводио његов пад у годинама. Дакле, сада, ако једноставно желите да сазнате више о њему - било да се ради о детаљима његовог порекла, предузетништва, криминала, мотива или крајње смрти 1994. - имамо вас покривене.
Иако рођен у Бомбају (сада Мумбају), Индија, давне 1946. године у четвртој генерацији породице штампара, Сомен (познатији као Стив) често наизглед називао Калифорнију својим домом. Он је заправо емигрирао на Запад 1960-их да би водио много већи живот за себе, да би се настанио око Лос Анђелеса 1969. – провео је неко време у Канади пре него што је отпутовао на југ. У првом је, дакле, преузео управљање бензинском станицом како би зарађивао за живот, као и уштеду сваког месеца, у нади да ће једног дана покренути сопствени аутентични подухват.
Било је то 1975. године да је Стив заиста био у могућности да то учини куповином пропалог рок клуба у Калвер Ситију по имену Раунд Робин, са намером да га претвори у отмен, врући клуб за бекгаммон. Међутим, једном када се ова идеја показала прилично суморном, окушао се диско плес, уобичајени ноћни клубови, као и женско рвање у блату, односно све док га низ случајних сусрета није нагнао на нову идеју. Предузетник је схватио да постоји отворено тржиште за женску забаву усред сексуалне револуције, па је одлучио да то искористи тако што је брзо успоставио први у земљи потпуно мушки стриптизет.
Клуб је тако еволуирао у Чипендејлс 1979. године, а Стив је убрзо почео да ради заједно са редитељем и кореографом Ником Де Нојом како би помогао да цела емисија прерасте из најслађе у класу и даље. Без обзира на то, до средине 1980-их, магнат је почео да се суочава са озбиљним проблемима у виду не само неколико тужби за дискриминацију али и препирке са својим креативним партнером. Последњи елемент је на крају подстакао двојац да подели посао, при чему се Стив држао оригиналних клубова, а Ник је отишао са правом на турнеју, што се показало најуноснијим.
Наводно истински бесан због тога што раније није препознао обим турнеје, заједно са Никовим успехом, као и због ривалских фирми које се појављују широм нације, Стив се окренуо криминалу. Другим речима, разговарао је са сарадником по имену Реј Колон нареди ударце на свог бившег партнера, запослени и плесачи; плус, покушао је да запали канцеларије/наступачке просторе својих водећих конкурената. Ипак, ова ужасна стварност заправо није изашла на видело све док дојава није све изложила ФБИ-ју почетком 1991, четири године након Никовог гнусног убиства у његовој канцеларији на Менхетну 7. априла 1987.
Након што је несвесно инкриминисао себе у записник током личног разговора са Рејем, Стив (или Сомен) је коначно ухапшен и оптужен по седам савезних тачака у септембру 1993. Мање од годину дана касније, у јулу, изјаснио се кривим за покушај подметања пожара, убиство за најам, и рекетирање у замену за 26 година иза решетака, као и губитак његових акција у Чипендејлсу. Међутим, само неколико сати пре него што је 47-годишњак требало да буде званично осуђен 23. октобра, пронађен је мртав у својој затворској ћелији - одузео је себи живот вешањем. Споразум о признању кривице је стога сматран ништавим, што значи да је сва његова имовина, заједно са акцијама Цхиппендалеса, отишао својој жени.