Преглед: У 'Тхе Спимастерс', Ц.И.А. Лидери препричавају тактику после 9/11 година
Спимастерс почиње чином освете.
Леон Панета, бивши директор Централне обавештајне агенције, препричава потеру агенције за планерима самоубилачког бомбашког напада 2009. у пустој бази на југоистоку Авганистана у којем је убијено седам њених запослених. Неколико сати након што је присуствовао сахрани једног од својих официра на гробљу Арлингтон, господин Панета је наредио да наоружани дрон уништи комплекс у Пакистану у којем се крио вођа милитаната - убивши све тамо, укључујући жену и децу намераване мете.
Да није издао наређење, присећа се господин Панета, човек би можда побегао и извршио будуће нападе. Али касније у филму признаје да је акција била и лична.
Тај уводни монолог је прикладан почетак за Шоутајмов двосатни документарни филм о тајним ратовима ЦИА-е, који су у потпуности преуредили шпијунску агенцију која је некада створена за прикупљање и анализу обавјештајних података Хладног рата. На преокретима заносним, излуђујућим и незадовољавајућим, Тхе Спимастерс: Ц.И.А. у Цроссхаирс-у, у режији Гедеона и Жила Наудеа, ослања се на интервјуе са 12 живих Ц.И.А. директори (и двојица мушкараца који су били вд директора), као и други који су били централни у лову на терористе агенције. (У чину корпоративне синергије, приповеда Менди Патинкин, која игра ЦИА-ину грандиозну у емисији Сховтиме'с Хомеланд.) Скоро цео филм је потрошен говорећи о годинама од напада 11. септембра, обраћајући посебну пажњу на најполаризованије тактике — циљана убиства, тајна притварања, водене даске — да је ЦИА запослен у последњих 14 година.
Најочигледнија паралела филма је Тхе Гатекееперс, изванредан филм из 2012. номинован за Оскара о Шин Бету, израелској служби унутрашње безбедности. У том филму, прошли редитељи Шин Бета боре се са сопственим тактикама током деценија рата између Израелаца и Палестинаца и постављају тешка питања о томе да ли су Шин Бетове методе — укључујући циљана убиства и брутална испитивања — посејале семе насиља на Западној обали и Газа. У последњим тренуцима филма, Ами Ајалон, бивши шеф Шин Бета, жали се да не схватамо да се суочавамо са фрустрирајућом ситуацијом, у којој добијамо сваку битку, али губимо рат.
Али мало је те врсте разоткривања душе или трезвене рефлексије у Тхе Спимастерс. Уз наслеђе највећег ЦИА-иног пост-септ. 11 контроверзи у питању, протагонисти филма су борбени, често дефанзивни, у препричавању зашто су урадили то што су урадили. Џорџ Ј. Тенет, режисер од 1997. до 2004. године, заједно са неким од његових помоћника, обрушио се на оптужбе Ц.И.А. мучења, и сноси велики део кривице за нападе 11. септембра на вратима Бушове Беле куће. Господин Панета је флегматичнији, али прихвата оштре речи ратног генерала када разговара о кампањи беспилотних летелица у Пакистану коју ЦИА још увек јавно не признаје.
СликаКредит...Гетти Имагес, преко Сховтиме-а
Три Ц.И.А. директори за време администрације Џорџа В. Буша — господин Тенет, Портер Гос и Мајкл В. Хејден — сви жестоко бране бруталне методе испитивања које су коришћене током првих година након напада 11. септембра. Они такође критикују експанзивну употребу дронова од стране председника Обаме, рекавши да се не могу добити обавештајни подаци од мртвих терориста. (Вредност обавештајних података које је ЦИА стекла тортуром директно је оспорена у прошлогодишњем извештају Сената за обавештајну службу. Спимастерс бившим шефовима даје платформу да оповргну закључке извештаја.)
Насупрот томе, три Ц.И.А. лидери који се углавном поистовећују са нападима беспилотних летелица — г. Панета, Дејвид Петреус, Џон О. Бренан — сви осуђују методе испитивања као супротне америчким вредностима, али бране убиства дроном као неопходна и ефикасна у очувању безбедности земље.
Филм има фасцинантних делова, укључујући извештај о месецима пре напада 11. септембра, када је Ц.И.А. испоручивао доследна упозорења Белој кући о претњи од напада Каиде. Али ове бивше Ц.И.А. званичници су већ испричали многе од ових прича — и изнели многе од ових и других аргумената у филму — у мемоарима и на кабловским вестима. Било је давно да су ови шпијуни ушли са хладноће у телевизијске зелене собе.
У срцу Спимастера постоји основна тензија коју филм мало покушава да разреши, што је посебно разочаравајуће у светлу недавних терористичких напада Исламске државе. Сви људи су уверени да су њихове методе биле успешне у борби против тероризма, али верују да претња тероризма никада није била већа. На крају филма, Мајкл Морел, бивши глумачки Ц.И.А. директор под председником Обамом, каже да је дуги рат између Сједињених Држава и терористичких група у нечему ћорсокаку, при чему су обе стране у стању да изнесу победу.
Победа Сједињених Држава током 14 година, каже он, је десетковање Ал Каидиног језгра оперативаца који су извели нападе 11. септембра. Али, истовремено, каже он, терористи су успели да своју идеологију успешно шире широм света.
Дакле, ко побеђује?