Шта се догодило са Рудолфом и Хедвигом Хос после зоне интересовања? Како су умрли?

Историјски драмски филм Џонатана Глејзера „ Тхе Зоне оф Интерест “ завршава се тако што Рудолф Хес обезбеђује повратак у концентрациони логор Аушвиц, где надгледао је погубљење милиона . Кренуо је да се врати на то место како би се уверио да ће хиљаде мађарских Јевреја дочекати исти крај. Нацистички официр зове своју супругу Хедвиг Хос да јој саопшти вести о његовом повратку, само да га она сачека са децом. Након догађаја приказаних у филму, Рудолф је наставио да немилосрдно убија још неколико Јевреја, али не задуго. Његов живот се завршио управо на месту где је некада убио милионе. Хедвиг је, пак, наставила да живи још неколико деценија, да би умрла у мраку!

Рудолф Хосс је обешен у Аушвицу

Године 1944. Рудолф се вратио у концентрациони логор Аушвиц да надгледа масовно погубљење око 434.000 мађарских Јевреја, који су превезени у то место за 56 дана. У то време, крематоријуми у логору могли су да збрину само око 132.000 тела месечно. Остатак лешева бачен је у јаме и запаљен. У мају и јуну године, наводно је 10.000 Јевреја упаковано гасом у логору, а погубљење је било познато као „операција Хосс“. Према научнику о холокаусту Мајклу Беренбауму, 1944. је била година „Аушвиц је постао Аушвиц“. У новембру 1944. Рудолф је пребачен у концентрациони логор Равенсбрик. Он је наводно надгледао погубљење више од 2.000 затвореница у логору.

Током последњих дана Другог светског рата, Рудолф се маскирао у баштована под именом „Франц Ланг“. Открио га је и ухапсио Ханнс Александер, ловац на нацисте, који га је пронашао са својом бурмом на којој је било исписано његово име. „На првом саслушању су ме тукли да би добили доказе. Не знам шта је било у транскрипту, нити шта сам рекао, иако сам га потписао, јер су ми давали алкохол и тукли ме бичем. Било је то превише чак и за мене да поднесем“, написао је Рудолф у својим мемоарима „Трговац смрћу: Мемоари СС команданта у Аушвицу“ о својим британским заробљеницима.

Рудолф је затим сведочио пред Међународним војним судом у Нирнбергу 15. априла 1946. „Командовао сам Аушвицом до 1. децембра 1943. и процењујем да је најмање 2.500.000 жртава тамо погубљено и истребљено гасом и спаљивањем, а најмање још пола милиона је подлегло глади и болести, чиме је умрло укупно око 3.000.000 људи. Ова цифра представља око 70% или 80% свих особа послатих у Аушвиц као затворенике, а остатак је одабран и коришћен за робовски рад у индустрији концентрационих логора. […] Ми смо само у Аушвицу у лето 1944. погубили око 400.000 мађарских Јевреја“, стоји у његовој изјави под заклетвом која је дата у Нирнбергу.

1946. Рудолф је предат Пољској, да би му судио Врховни национални суд. Осуђен је на смрт вешањем 2. априла 1947. Следећег дана неколико бивших затвореника Аушвица поднело је захтев суду да се његово погубљење догоди у логору којим је командовао. 16. априла 1947. у Аушвицу су подигнута вешала са замком. Одведен је у ћелију у „бункеру“, логорском затвору у Блоку бр. 11, који је такође био познат као „Блок смрти“. Његово погубљење је потом извршено поред крематоријума бившег концентрационог логора Аушвиц И. Рудолф је обешен на вешала са кратком капом у 45. години.

Хедвиг Хос је умрла у Сједињеним Државама

Пре хапшења Рудолфа, британски обавештајци су пратили Хедвиг Хос и њихову децу до села у близини Белзена у Немачкој. На крају је ухваћена и полицајци су је испитивали да би сазнали где се налази њен муж. Хедвиг је увек одговарала да је Рудолф „мртав“ упркос броју дана када је испитивана. На крају, службеници су успели да од ње добију информације које су тражили.

„Тада смо обавестили фрау Хосс да је воз ту да одвезе њена три сина у Сибир, осим ако нам она не каже где је њен муж и његови псеудоними. Да то није урадила, имала би два минута да се опрости од својих синова... Оставили смо је 10-ак минута са папиром и оловком да запише информације које смо тражили. На срећу, наш блеф је успео; записала је податке и она и њени синови су послати кући”, рекао је службеник задужен за њено испитивање о Хедвиги, по Лоренс Рис, аутор књиге „Аушвиц: нова историја“.

Постоји неколико извештаја у којима се наводи да се Хедвиг поново удала и преселила у Сједињене Државе. Међутим, то можда није истина. Према Томасу Хардингу, који је написао „Ханс и Рудолф“, преселила се у малу кућу у близини Штутгарта у Немачкој, где је живела са једном од својих ћерки. Није добила државну пензију или било који други приход од државе. Од 1960-их редовно је посећивала своју ћерку Брижит у Вашингтону. Хедвигина последња посета била је у септембру 1989. године, када је имала 81 годину. Иако је планирала да се врати у Немачку, слабашна Хедвиг је дуже остала са ћерком јер је било „превише хладно“.

15. септембра Хедвига је вечерала и уморна отишла у кревет. Сутрадан је Брижит пронашла мртву мајку, која је преминула у сну. Хедвига је кремирана у локалном крематоријуму. У страху да би се неонацисти могли појавити да одају почаст њеној мајци, Бригитте је дала модификовану верзију Хедвигиног имена администратору гробља. Сахрана је одложена да би рођаци стигли из Немачке. 3. марта 1990. одржана је кратка служба на међуконфесионалном гробљу, где је Хедвига сахрањена и међу Јеврејима.